Атол Јохнстон је атол површине 2.8 км² у Сјеверном Пацифику на 16°45′Н 169°30′W, око трећину пута од Хаваја до Маршалових Отока. Састоји се отока Јохнстон и Санд, који су природни отоци проширени путем кораља, те отока Нортх (Акау) и Еаст (Хикина) које су створили кораљи.

Карта атола

Јохнстон је неинкорпорирана територија Сједињених Држава, којом из Wасхингтона управља Служба за рибарство и дивљач при Секретаријату за унутрашње послове те је укључен у систем националних природних резервата. Обрана атола Јохнстон је у надлежности америчке војске. Отоци нису отворени за јавност.

Клима је тропска, али углавном суха. Стални вјетрови са сјевероистока одржавају сталну температуру током године. Највиши врх на отоку је Суммит Пеак с 5 м надморске висине. На отоку има ниског раслиња, али не и извора питке воде.

Отоке је открио капетан Јамес Јохнстон 10. 12. 1807. Године 1858. су над њим суверенитет прогласили САД и Краљевство Хаваји. На њему се вршило ископавање гуаноа до године 1890. када су извори исцрпљени. Након тога је служио као природни резерват, а од године 1936. и у војне сврхе. У другом свјетском рату су га бомбардирали Јапанци, а након рата је служио за тестове ракетног и нуклеарног оружја, односно за уништавање кемијског оружја. Данас на њему живи око 1100 припадника америчких оружаних снага.

САД планира оток продати на аукцији приватним особама.

Вањске везе

уреди
  • [1] Формер Јохнстон Исланд ресидент, С. Хоунд