30. 10.

30. листопада/октобра (30. 10.) је 303. дан године по грегоријанском календару (304. у пријеступној години). До краја године има још 62 дана.

• 1735. — Рођен амерички државник Јохн Адамс, један од најистакнутијих бораца за америчку независност, први потпредсједник и други предсједник САД-а. Учествовао у изради нацрта Декларације о независности 1776. Његов син Јохн Qуинцy Адамс био је шести предсједник САД-а.
• 1821. — Рођен Фyодор Микхаиловицх Достоyевскy, један од најистакнутијих руских и свјетских књижевника 19. вијека.
• 1864. — Потписан Бечки мир којим је Данска принуђена да Пруској препусти покрајине Сцхлесwиг, Холстеин и Лауенбург.
• 1817. — Симóн Болíвар основао прву независну владу Венецуеле.
• 1888. — Американац Јохн Ј. Лоуд патентирао хемијску оловку.
• 1973. — Пуштен у саобраћај мост на Босфору који повезује Европе и Азију.
• 1977. — У Загребу умро хрватски пјесник Густав Крклец.
• 1992. — У насељу Незук код Зворника, борећи се против српског агресора, погинуо је Хајрудин Мешић, организатор отпора у теочанском крају. Постхумно је проглашен народним херојем Армије РБиХ, добитник је признања Златни љиљан.
• 1995. — Минималном већином од 50,6 процената, становници Qуéбеца изјаснили се на референдуму против независности те канадске покрајине.
• 2001. — У Нишу на стадиону Чаир одиграна је пријатељска фудбалска утакмица између Радничког из Ниша и Вардара из Скопља. На тој утакмици се званично од активног играња фудбала опростио српски фудбалер Драган Стојковић Пикси.

.

• 1632. — Цхристопхер Wрен, енглески научник и барокни архитект († 1723.).
• 1735. — Јохн Адамс, амерички државник и политичар († 1826.).
• 1762. — Андрé Цхéниер, француски пјесник († 1794.).
• 1853. — Лоуисе Аббéма, француска сликарка († 1927.).
• 1871. — Паул Валéрy, француски књижевник († 1945.).
• 1893. — Роланд Фреислер, озлоглашени нацистички судац († 1945.).
• 1906. — Гиусеппе Фарина, талијански спортски аутомобилист († 1966.).
• 1934. — Милић од Мачве, српски сликар († 2000.).
• 1942. — Јосип Милковић, бивши је хрватски рукометаш. Данас је рукометни тренер.
• 1954. — Пиеро Грос, талијански алпски скијаш.
• 1960. — Диего Марадона, аргентински ногометаш.
• 1960. — Лепа Брена, југославенска фолк пјевачица.
• 1962. — Стефан Кунтз, умировљени њемачки ногометаш.
• 1967. — Илија Лупулеску, српски и амерички стонотенисер.
• 1971. — Фреди Бобиц (Фреди Бобич), њемачки ногометаш.
• 1981. — Иванка Трумп, америчка пословна жена и бивша манекенка.
• 1986. — Тхомас Моргенстерн, аустријски скијашки скакач.
• 1997. — Предраг Васић, српски глумац.

.

• 1757. — Осман III., турски султан (* 1699.).
• 1757. — Едwард Вернон, британски адмирал (* 1684.).
• 1881. — Георге Wасхингтон Де Лонг, амерички истраживач (* 1844.).
• 1902. — Јован Пачу, српски складатељ и пијанист (* 1847.).
• 1910. — Хенрy Дунант, швицарски филантроп, оснивач Црвеног крижа (* 1828.).
• 1953. — Еммерицх Кáлмáн (Имре Кáлмáн), мађарски складатељ (* 1882.).
• 1973. — Вељко Маричић, хрватски глумац (* 1907.).
• 1975. — Густав Лудwиг Хертз, њемачки физичар (* 1887.).
• 1977. — Густав Крклец, хрватски књижевник (* 1899.).
• 1999. — Матко Пеић, хрватски повјесничар умјетности (* 1923.).
• 2002. — Рудолф Бруцци, хрватски складатељ (* 1917.).
• 2004. — Младен Ђурђевић, енигматичар (* 1944.).
• 2007. — Срђан Мркушић, хрватски је бивши ногометаш, репрезентативац Југославије и шумарски инжењер (* 1915.).
• 2008. — Исмет Вољевица (Ицо Вољевица), хрватски сликар и карикатурист (* 1922.).
• 2015. — Зехра Деовић, босанскохерцеговачка пјевачица, позната као једна је од најзначајнијих извођача севдалинки (* 1938.).

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар