Биоград на Мору

„Биоград” преусмјерава овдје. За остала значења, в. Биоград (разврставање).

Биоград на Мору
Биоград на Мору
Координате: 43°56′Н 15°27′Е / 43.94°Н 15.45°Е / 43.94; 15.45
Држава	Хрватска
Жупанија	Задарска
Управа
• Градоначелник	Иван Кнез, оец. (ХДЗ)
Становништво
• Укупно	5,259
Временска зона	УТЦ+1 (ЦЕТ)
• Љети (ДСТ)	УТЦ+2 (ЦЕСТ)
Поштански број	23210

Биоград на Мору (Биоград н/м) (тал.) Заравеццхиа је град, лука и туристичко средиште у Хрватској које административно припада Задарској жупанији.

Биоград, град и лука у сјеверној Далмацији, налази се 28 км јужно од Задра. Смјештен је на малом полуотоку и копну. На његовој сјеверној страни је увала Бошана а на јужној Солине. Испред града су отоци Планац и Св. Катарина (са свјетиоником).

Просјечна температура зрака у јануару је 7 °Ц а у јулу 24.5 °Ц, с просјечним годишњим падалинама од 840 мм.

У ували Солине налази се велика јавна, пјешчана плажа окружена боровом шумом.

Биоград је локални трговачки и прометни центар, с добрим везама према својем залеђу, околним обалним насељима и градићима и отоком Пашманом. Кроз град пролази магистрална јадранска цеста, а неких 15 км сјеверно је чвор Бенковац на аутоцести Загреб - Сплит. Биоград је центар ривијере која обухваћа Св. Петар на Мору, Турањ, Св. Филип и Јаков, Биоград, Пакоштане и Драге, као и више насеља на отоку Пашману: Ткон, Крај, Пашман, Баротул, Мрљане, Невиђане, Добропољана, Бањ и Ждрелац, и Вргаду на истоименом отоку.

Према попису становништва из 2001. број становника износи 5.259, (процјена за 2005. - 5.879 становника)

Управну јединицу Града Биограда чини само уже градско подручје. Остала насеља која су била у саставу пријератне опћине Биоград на Мору издвојена су у нове опћине Пакоштане, Пашман, Свети Филип и Јаков те Ткон.

Овласти и обвезе који произлазе из самоуправног дјелокруга Града Биограда на Мору подијељени су између Градског вијећа, Градског поглаварства, градоначелника и управних тијела Града Биограда на Мору.

Биоград на Мору је хр��атски краљевски град који се први пут спомиње средином X. стољећа, док је у XI. стољећу био сједиште хрватских краљева и бискупа. Највећи процват Биоград је доживио као пријестолница средњовјековних хрватских владара, а године 1102. у њему је окруњен и хрватско-угарски краљ Коломан. Године 1202. Биоград је уточиште бјегунцима из Задра, те се назива и Зара веццхиа (Стари Задар).

Током 13. и 14. вијека градом управљају цетински кнезови, врански темплари и брибирски кнезови Шубићи. Од 1409. до 1797. је под влашћу Венеције. Страдао је у млетачко-турским ратовима, а 1521. и 1646. је порушен и запаљен. У 16. и 17. вијеку у Биограду је средиште морлачке војске која је имала велику улогу у ратовима против Турака. Због ратних страдања његова важност опада, да би опет ојачао почетком 19. стољећа када за вријеме француске владавине добива опћину и суд.

Туристички развој Биограда почео је између два свјетска рата. Први гости, Чеси, почели су долазити у Биоград током 1920-тих. Први хотел саграђен је 1935. на мјесту данашњег хотела Илирија. Болница са 60 кревета је изграђена 1934.^[1]

За вријеме рата у Хрватској Биоград се нашао у близини линије фронта између хрватских снага и ЈНА, касније крајишких снага, те је претрпио велика разарања услијед артиљеријског бомбардирања, поготово 1991. и 1993. године.

Привреда је базирана на пољопривреди, рибарству и туризму. Биоград је трајектна лука за оток Пашман.

• Завичајни музеј града Биограда на Мору

• Основна школа Биоград на Мору
• Средња школа Биоград на Мору

Културне удруге:

• Градска глазба
• КУД „Краљ Томислав"
• Мјешовити пјевачки збор Св. Цецилија
• Дјечји форум друштва „Наша дјеца"

Култура нажалост у овом нашем граду нема је нико тако да неби трибало пуно коментирати око тога. I тко је има не живи више у нашему Граду Биограду.

Спорске удруге:

• Ватерполо пливачки клуб „Биоград"
• Хрватски ногометни клуб „Приморац"
• Рукометни клуб „Биоград"
• Атлетски спортски клуб „Маратон"
• Атлетски клуб „Солине"
• Карате клуб „Б"
• Тениски клуб „Биоград"
• Тениски клуб „Ас"
• Једриличарски клуб „Биоград"
• Ронилачки клуб „Албамарис"
• Шпортско-риболовна удруга „Подланица"
• Пливачки клуб „Дупин"
• Кошаркашки клуб „Биоград"
• Одбојкашки клуб „Биоград"
• Клуб одбојке на пијеску „Солине"
• Јет ски клуб "Маестрал"

Биоград на Мору на Wикимедијиној остави

• Службена страница
• Биоград.инфо Архивирано 2005-08-11 на Wаyбацк Мацхине-у
• Биоград на Мору Портал Архивирано 2018-11-15 на Wаyбацк Мацхине-у

1. ↑ "Време", 15. дец. 1934