Горива

Горива су све ствари које сагоријевањем дају топлину. Топлинска енергија добива се из

Испрва се енергија добивала од вјетра, воде, водене паре или сунца. Најчешћи извор за добивање енергије били су дрва и угљен који су се користили за погон бродова, локомотива и термоелектрана. 1823. године браћа Будинин дестилацијом нафте добивају уље за расвјету, петролеј. Прву петролејску свјетиљку конструирао је 1848. Пољак Игнацy Łукасиеwицз а прву бушотину нафте изградио је Едwин L. Драке 27. коловоза 1859. у Титусвилле-у (САД). Послије проналаска Отто-мотора долази до наглог повећања потрошње нафтних деривата. 1870. године производило се око 1.000.000 тона нафте годишње, пред Други свјетски рат производило се 300 милијуна тона, а седамдесетих година прошлог стољећа свјетска производња сирове нафте била је милијарду и тристо милијуна тона годишње.

Горива се могу подијелити на разне начине те сваки покушај подјеле има своје предности и недостатке.

• Крута горива

-Дрво

-Угљен

• Текућа горива

-природна текућа горива- нафта и

-синтетичка текућа горива- деривати нафте

Према начину примјене текућа горива су: бензин, петролеј, керозин, дизел, ложива уља и ракетна горива.

• Плиновита горива

-природни, земни плин,

-пропан,

-бутан,

-биоплин.

• Фосилна

-биљног поријекла

-животињског поријекла

• Минерална

-анорганске минералне твари и

-умјетна; синтетичка – горива произведена кемијским процесима.

• кемијска
• нуклеарна

Горива за:

• пећи и ложишта
• бродске моторе и локомотиве
• клипне моторе
• млазне моторе
• ракете
• нуклеарни реактор

• Биогорива

Горива на Wикимедијиној остави