Пређи на садржај

Edgar Dega

С Википедије, слободне енциклопедије
Edgar Dega
Edgar Dega - autoportret
Lični podaci
Puno imeHilaire-Germain-Edgar De Gas
Datum rođenja(1834-07-19)19. jul 1834.
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Datum smrti27. septembar 1917.(1917-09-27) (83 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
DržavljanstvoFrancusko
Umetnički rad
PoljeSlikarstvo, vajarstvo, crtanje
PravacImpresionizam

Edgar Dega, rođen kao Iler Žermen Edgar de Ga(fr. Hilaire-Germain-Edgar de Gas; * 19. jul 1834. Pariz -† 27. septembar 1917. Pariz) je bio francuski slikar, grafičar i vajar. On se posebno identifikuje sa temom plesa; više od polovine njegovih dela prikazuje plesače.[1] Smatra se jednim od istaknutih predstavnika francuskog impresionizma, iako sam sebe nikada nije uvrštavao u impresionistički pokret.[2] Zaokupljen urbanim prizorima, balerinama, prizorima sa trka konja, Dega ne raskida nikada u potpunosti sa majstorima realizma, kao što su Engr i Delakroa, stvara većinu svojih dela u ateljeu, ali i pored toga većina istoričara umetnosti se slaže da je njegovo mesto u okviru impresionizma. On je bio izuzetan crtač, sa osobenim majstorstvom u prikazivanju pokreta, kao što se može videti u njegovim izvedbama plesača, subjekata sa konjskih trkališta i nagih žena. Njegovi portreti su zapaženi po njihovoj psihološkoj kompleksnosti i po njihovom prikazu ljudske izolacije.[3]

Na početku svoje karijere, Dega je želio da bude istorijski slikar, poziv za koji je bio dobro pripremljen njegovim rigoroznom akademskom obukom i detaljnim studijama klasične umetnosti. U svojim ranim tridesetim godinama, on je promenio pravac, i primenjujući tradicionalne metode istorijskog slikara na savremene teme, postao je klasični slikar modernog života.[4]

Dega je rođen u Parizu u Francuskoj, u umereno bogatoj porodici. On je bio najstarije od petoro dece. Dega je bio sin bankara italijanskog porekla i Kreolke iz Nju Orleansa (SAD), koja je umrla kada je Edgar imao 13 godina. Njegov deda s majčine strane Germajn Mason, je bio rođen u Port o Prens. Ovaj Haićanin francuskog porekla se naselio u Nju Orleansu 1810. godine[5] Dega (on je adaptirao manje grandiozno spelovanje svog prezimena kad je odrastao)[6] je započeo svoje školovanje u svojoj jedanaestoj godini. Kako je njegova majka preminula par godina kasnije, njegov otac i deda su postali njegovi glavni uticaji tokom ostatka njegove mladosti.

Godine 1853. počeo je studije prava, ali se 1855. godine prijavio na Akademiju lepih umetnosti. Zatim Dega putuje u Rim. 1866. godine se vraća iz Rima u Pariz obogaćen iskustvima koje je sakupio. U početku je slikao istorijske teme i portrete po ugledu na Engrea, a za razliku od Engra - samo portrete svojih prijatelja, samo u ulju a 70- tih godina je zavoleo i počeo da slika u pastelu i temperi. Pod uticajem italijanskog slikarstva, zabavljen uglavnom koloritom i koloritnom stranom pojave slikao je pored portreta i aktova pojave iz svakodnevnog života i uglavnom scene iz pozorišta - balerine i konjičkih trka. Zahvatao je u svojim slikama sa izraženom skraćenicom i lepršavim pokretom trenutna raspoloženja a njegovo duboko osećanje karaktera ljudi daje težinu čak i naizgled slučajnim prizorima. I kada je prišao impresionizmu on nije napustio svoju sklonost ka crtanju i crtežu i njegova najlepša dela su nastala u tehnici pastela.

Godine 1865. izlaže u Salonu (službena izložba na Akademiji lepih umetnosti u Parizu) i njegovi su radovi bili oberučke prihvaćeni u svetu konvencionalne umetnosti. Poznat je po slikama balerina iz pozorišnoga života i konja iz konjskih trka i pre se zanimao za motive iz života negoli za mitološke teme. 1870. Izbio je Francusko-pruski rat u kome je učestvovao.1873. posećuje severnu Ameriku. 1886. godine učestvuje poslednji put na izložbi sa impresionistima. Od 1886. nalazi nove motive i aktivno slika. Dega je kroz rat otkrio svoje probleme sa vidom i očima što ga je jako zabrinjavalo i kako se nikada nije ženio poslednje godine je proveo skoro slep lutajući ulicama Pariza dok nije tu i umro 1917. godine.

Pred kraj života postavši skoro slep počeo je da izrađuje male figure svojih omiljenih motiva balerina i konja u vosku i glini. Jedna od njih "Balerina" nalazi su u Metropoliten muzeju u Njujorku.

Akt u ležećem položaju (crtež)
  1. ^ Trachtman, Paul, Degas and His Dancers, Smithsonian Magazine, April 2003
  2. ^ Gordon & Forge 1988, стр. 31
  3. ^ Brown 1994, стр. 11. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFBrown1994 (help)
  4. ^ Turner 2000, стр. 139.
  5. ^ Brown 1994, стр. 14 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFBrown1994 (help)
  6. ^ The family's ancestral name was Degas. Jean Sutherland Boggs explains that De Gas was the spelling, "with some pretensions, used by the artist's father when he moved to Paris to establish a French branch of his father's Neapolitan bank." While Edgar Degas's brother René adopted the still more aristocratic de Gas, the artist reverted to the original spelling, Degas, by age thirty. Baumann, et al. . 1994. стр. 98.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]